Јоксимовићева учествовала на министарском састанку Партнерства за трансатлантску енергетску сaрадњу (P-TEC) у Атини

Помоћница министарке рударства и енергетике за међународну сарадњу, европске интеграције и управљање пројектима, Јована Јоксимовић, учествовала је у Атини на министарском састанку Партнерства за трансатлантску енергетску сaрадњу (P-TEC).

На дводневном скупу одржаном 6. и 7. новембра разматране су актуелне теме у вези са развојем енергетског сектора, укључујући критичну енергетску инфраструктуру и сигурност снабдевања, енергетске мреже, нуклеарну енергију, коришћење течног природног гаса, енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије.

Јоксимовићева је рекла да Република Србија ради на јачању своје енергетске безбедности, пре свега, убрзаним улагањем у нове производне капацитете, модернизацију енергетске инфраструктуре и повезивање са суседима.

„Кад је реч о новим производним капацитетим, тежиште ће бити на коришћењу потенцијала сунца, ветра, хидроенергије и биомасе, као и на развоју система за складиштење енергије и повећању флексибилности производње. До 2030. године 45 одсто електричне енергије биће произведено из обновљивих извора енергије. Како бисмо повећали балансни капацитет за енергију из ОИЕ, развијамо пројекте РХЕ, пре свега пројекат РХЕ Бистрица“, навела је она.

Помоћница министарке је подсетила да преносни систем Србије представља везу између свих електроенергетских система у региону југоисточне Европе, јер је повезан са преносним системима осам суседних земаља. „Најважнији пројекат у преносној мрежи је завршетак Трансбалканског коридора, који ће обезбедити бољу повезаност тржишта електричне енергије Србије и Румуније, са тржиштима Босне и Херцеговине, Црне Горе и Италије, позиционирајући Србију као кључну земљу за пренос електричне енергије“, додала је она.

Говорећи о диверсификацији праваца и извора снабдевања гасом, Јоксимовићева је истакла да је Србија постигла значајан напредак завршетком гасне интерконекције Србија-Бугарска. „У наредне две године, изградићемо и две нове гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом. Уз подршку ЕУ, гасна интерконекција са Северном Македонијом омогућиће повезивање са Трансанадолијским гасоводом (ТАНАП), који пружа још једну везу са Јужним гасним коридором и LNG терминалом у Грчкој. Другом гасном интерконекцијом, са Румунијом, повезаћемо се са гасоводом БРУА и изворима гаса из суседне Румуније”, навела је помоћница министра.

Нагласила је и да је Србија прва земља у региону која је испунила све предуслове за интеграцију са тржиштем електричне енергије ЕУ преношењем енергетских пакета ЕУ у своје законодавство. „Практично, ово чини Србију саставним делом енергетског тржишта Европске уније, доприносећи лакшој размени енергије и већој сигурности снабдевања“, додала је она.

На тему модернизације енергетских мрежа, помоћница министарке је рекла да се овај процес одвија у више праваца. „Дигитализацијом је планирано увођење паметних бројила, система даљинског управљања и аналитике у реалном времену. Децентрализацијом ћемо добити већу улогу локалних извора – соларних, ветро и малих хидроелектрана – док ћемо декарбонизацијом добити постепено смањење учешћа фосилних горива и већу енергетску ефикасност. Пројекти које Србија већ спроводи – од ревитализације хидроелектрана и трафостаница, преко јачања преносне мреже, до увођења напредних система управљања представљају темељ нове фазе у развоју енергетског сектора“, навела је Јоксимовићева.

Она је поручила да је Србија посвећена континуираном јачању регионалне сарадње у енергетском сектору, препознајући да се енергетска безбедност не може постићи изоловано, већ само у координацији са другим земљама.

„Србија настоји да буде кредибилан и стабилан партнер који доприноси енергетској безбедности целог региона и ЕУ. Истовремено настојимо да побољшамо нашу сигурност снабдевања и унапредимо енергетски сектор у сарадњи са високо развијеним земљама. У том смислу, посебно је важан стратешки споразум о сарадњи у енергетском сектору између Србије и САД, потписан прошле године“, навела је она.