Đedović Handanović: Transbalkanski koridor najvažniji projekat za prenos električne energije u regionu

„Ono što su auto-putevi za saobraćaj, to su dalekovodi za energetiku i danas počinjemo radove na novoj deonici najvažnijeg „energetskog auto-puta“. Danas slavimo prekretnicu - početak radova na trećoj sekciji Transbalkanskog koridora od Obrenovca do Bajine Bašte, dužine 109 km. Ovim projektom, u koji će biti uloženo oko 100 miliona evra, povećavamo sigurnost snabdevanja potrošača u zapadnoj Srbiji i ojačavamo interkonekcije sa susednim zemljama. Izgradnjom Transbalkanskog koridora već smo se povezali sa Rumunijom, a završetkom čitavog projekta dodatno ćemo osnažiti povezanost sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, i dalje sa Italijom“, rekla je ministarka u Obrenovcu.

Podsetila je i da u narednih pet godina Srbiju čekaju značajna ulaganja na prenosnoj mreži, uključujući izgradnju Panonskog koridora ka Mađarskoj. „Usvojili smo detaljan spisak prioritetnih projekata čija je ukupna vrednost za prenosni sistem iznosi oko 500 miliona evra. To će značiti dodatnu sigurnost za naše građane, ali će i doprineti da osnažimo industriju i izvođače, da mogu da rade i u regionu“, navela je ministarka.

Ona je zahvalila Evropskoj uniji (EU) i nemačkoj Vladi na finansijskoj podršci za izgradnju Transbalkanskog koridora, koji je važan i za priključenje buduće RHE „Bistrica“. „Od izvođača očekujem da ne kasne sa radovima, kako bi projekat bio završen u naredne dve i po godine, kako je i planirano“, naglasila je Đedović Handanović.

Zajedno sa ministarkom kamen temeljac su položili direktorka „Elektromreže Srbije“ Jelena Matejić, šef Delegacije EU u Republici Srbiji Emanuele Žiofre i šefica odeljenja za privrednu saradnju Ambasade SR Nemačke Judit Hofman.

Generalna direktorka EMS AD Jelena Matejić rekla je da vrednost izgradnje celog Transbalkanskog koridora iznosi više od 200 miliona evra u šta spada 323 kilometara 400 kV dalekovoda, podizanje naponskih nivoa dve trafostanice i dogradnja dalekovodnih polja u tri trafostanice. „Osim ove treće sekcije, čeka nas i četvrta, za koju su sredstva obezbeđena i biće završena 2028. godine“, navela je Matejić.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da je EU za projekat Transbalkanskog koridora dala ukupnu donaciju od 38,3 miliona evra, od čega je 18,9 miliona evra vrednost donacije za treću sekciju. „Evropska unija je od 2000. godine izdvojila milijardu evra za energetski sektor Srbije, kako bi postao jači i stabilniji. Povezivanje Srbije sa susedima doprineće da se energetski sistemi u regionu bolje integrišu, ali i da se lakše integrišu kapaciteti iz obnovljivih izvora“, naveo je Žiofre.

Šefica odeljenja za privrednu saradnju Ambasade Savezne Republike Nemačke Judit Hofman, izjavila je da je za prethodnih 25 godina saradnje Nemačka uložila oko 2,5 milijarde evra u održivi razvoj Srbije, od čega dve trećine u energetski sektor i podsetila da nemačka razvojna banka KfW učestvuje u finansiranju poslednje tri sekcije Transbalkanskog koridora.

Radovi na trećoj sekciji Transbalkanskog koridora obuhvataju izgradnju dalekovoda dužine 109 kilometara sa 309 stubova, opremanje dva nova dalekovodna polja u TS Obrenovac, kao i podizanje TS Bajina Bašta na 400 kV naponski nivo. Ukupna vrednost treće sekcije iznosi oko 100 miliona evra. Projekat se finansira kreditom KfW banke u iznosu od 64,5 miliona evra, donacijom Western Balkans Investement Framework (WBIF) od približno 21 milion evra, kao i sopstvenim sredstvima EMS AD.