Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da je Naftna industrija Srbije (NIS) podnela zahtev Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD da dozvoli nastavak operativnog rada kompanije dok se vode razgovori da bi se dogovorena transakcija između ruskog Gasprom njefta i mađarskog MOL-a  uspešno završila.

Ministarka je, gostujući na RTS, istakla da bi nakon završene transakcije Srbija mogla da poveća svoj udeo u NIS-u za pet odsto i da se očekuje da će partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) imati manjinski udeo u okviru 56,15 odsto koje namerava da preuzme MOL.

Pojašnjavajući dokle se stiglo u rešavanju problema NIS-a, Đedović Handanović je rekla da se još nije došlo do kupoprodajnog ugovora, već da su usaglašene osnovne odredbe budućih ugovora.  "Ostaje još dosta posla da se uradi da bi se ceo ugovor i dogovorio. Međutim, ono što je važno je da su se ruski većinski vlasnici, kompanija Gasprom njeft, i mađarski MOL, dogovorili o osnovnim principima i da je NIS podneo zahteve OFAC-u", rekla je Đedović Handanović za RTS.

Dodala je da će Vlada Srbije podržati razgovore dve strane, odnosno da će se izjasniti kod OFAC-a da podržava transakciju, a pre svega zato što se smatra da će ona dovesti do dugoročnog, održivog rešenja, a to je da se stvore uslovi da se sankcije skinu.

Ukazala je, međutim, da ostaje da se vidi da li će to odobriti američka administracija. "Važno je da je do ovog dogovora preliminarnog dogovora došlo, zato što to jeste bio uslov američke administracije i sada čekamo do kraja ove nedelje da vidimo kakva će odluka stići iz Vašingtona", rekla je ona.

Govoreći o ulozi kompanije ADNOK-u iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u aranžmanu u vezi sa NIS-om, Đedović Handanović je rekla da su UAE prijatelj Srbije zahvaljujući odličnim odnosima koje ima predsednik Aleksandar Vučić sa rukovodstvom te zemlje, a da je ADNOK dvanaesti svetski proizvođač sirove nafte i članica OPEK-a.  Naglasila je da Srbija može da ima samo koristi od toga da ADNOK uđe na naše tržište i da bude prisutan u NIS-u.

Ministarka je rekla i da je u pregovorima o promeni vlasništva cilj Srbije bio i da poboljša svoju poziciju u odnosu na onu koja je za NIS ispregovarana 2008. godine.

„Mislim da smo to uspeli, bar u ovom preliminarnom momentu, kada se dogovaramo o preliminarnim i osnovnim načelima budućeg sporazuma. Srbija je sa MOL-om potpisala memorandum o razumevanju koji predviđa da se udeo Srbije poveća za pet odsto vlasništva. Zašto je to važno? Zato što će Srbija dobiti dodatnu mogućnost kontrole u Skupštini akcionara, pre svega da neke odluke blokira ukoliko bude smatrala da je to neophodno i ukoliko drugi vlasnici budu glasali za neke odluke sa kojima se ne slaže", rekla je Đedović Handanović.

Navela je da je za Srbiju bilo bitno da se MOL obaveže da će održavati nivo rada rafinerije kakav je bio u proseku prethodnih godina, a pre svega da će održavati istorijski udeo u tržištu koji je postojao u prošlosti.

''Znamo da je NIS bio dominantan učesnik na tržištu i, u tom smislu, koliko se tržište bude širilo i povećavalo, moraće i rad rafinerije da se povećava, jer su se obavezali da iz rada rafinerije održavaju taj nivo tržišnog udela. Mislim da smo uspeli da u teškim pregovorima sa budućim partnerom poboljšamo našu poziciju, da zaštitimo više i bolje interese naših građana nego što je bilo 2008. godine'', rekla je Đedović.

Upitana za najavljeno potpisivanje međudržavnog sporazuma sa Mađarskom, ministarka je rekla da je taj sporazum važan pre svega zato što je MOL mađarska kompanija i da međudržavni sporazum treba da jača temelje na kojima će se graditi buduća saradnja Srbije i Mađarske. Ukazala je da će predmet budućeg međudržavnog sporazuma biti određene odredbe memoranduma o razumevanju koje su dogovorene sa MOL-om, ali i projekat naftovoda sa Mađarskom, koji je od strateškog značaja za Srbiju.

Đedović Handanović je istakla da uprkos sankcijama NIS-u, nije bilo nestašica goriva. „Tržište je bilo potpuno snabdeveno zahvaljujući dobroj pripremljenosti države i nivou rezervi koje su stvarane u prethodne tri godine, a imali smo i dobru saradnju sa svim naftnim kompanijama“, rekla je ministarka.

Navela je i da su zalihe derivata i dalje na visokom nivou. „Sve što je pušteno na tržište iz obaveznih ili iz robnih rezervi mi smo počeli da zanavljamo, da roba koja je isporučena bude ponovo dostupna'', rekla je ministarka. Dodala je da u je rezervama trenutno oko 182 hiljade tona evrodizela, oko 25 hiljada tona benzina, oko 55 hiljada tona mazuta i oko 2,6 hiljada tona kerozina.

Govoreći o prioritetnim projektima u energetskom sektoru u 2026, ministarka je posebno izdvojila naftovod od granice sa Mađarskom do Novog Sada, reverzibilnu hidroelektrana ''Bistrica'' i izgradnju jednog gigavata solarnih elektrana sa baterijskim  skladištima.

Đedović je podsetila da je tender za radove na izgradnji naftovoda Srbija-Mađarska raspisan i da je rok za prijavu početak februara.

''To je jedan od strateških, važnih projekata koji će nam obezbediti dugoročnu, bolju i snažniju energetsku sigurnost'', rekla je Đedović Handanović. Navela je da se očekuje da ove godine počnu i pripremni radovi za infrastrukturu u okviru projekta za reverzibilnu hidroelektranu ''Bistrica''.

''Takođe, veoma važan projekat je izgradnja oko 1.000 megavata solarnih elektrana. Završavamo komercijalne pregovore kao i pregovore o finansiranju i očekujem da i taj projekat krene u realizaciju u toku ove godine'', rekla je ministarka.