Ministarka Đedović Handanović za RTS: Nastupa era električne energije, moramo povećati naše kapacitete

Energetski sektor Srbije nalazi se pred velikim promenama, a prema planovima države do 2035. godine očekuju se značajna ulaganja u proizvodnju električne energije, infrastrukturu za gas i naftu, ali i početak razvoja nuklearnog programa. U intervjuu za Radio-televiziju Srbije ministarka energetike govorila je o ključnim projektima koji bi trebalo da obezbede energetsku stabilnost zemlje.

Kako je istakla, povećanje proizvodnih kapaciteta jedan je od glavnih prioriteta u narednoj deceniji. "Nastupa era električne energije i ono što mi moramo da uradimo jeste da povećamo naše proizvodne kapacitete“, naglasila je ministarka.

Plan podrazumeva izgradnju novih gasnih elektrana, ali i snažniji razvoj obnovljivih izvora energije. Poseban projekat predstavlja gasna elektrana u Nišu koja bi trebalo da bude realizovana u saradnji sa azerbejdžanskom kompanijom.

"Očekujem da prva bude završena gasna elektrana u Nišu koju ćemo raditi u saradnji sa kompanijom iz Azerbejdžana“, rekla je ministarka.

Istovremeno, država planira da dodatno ulaže u solarne elektrane i vetroparkove, a značajnu ulogu u tome imaće Elektroprivreda Srbije.

"Svedoci smo da se određene vetroelektrane nalaze na tržištu na prodaju, ali i projekti koji su u razvoju. Očekujem da će Elektroprivreda Srbije učestvovati u nekim od tih transakcija“, istakla je ministarka.

Prema projekcijama, do 2030. godine Srbija bi mogla da dobije oko 1.500 megavata novih kapaciteta u državnom vlasništvu.

"To je otprilike oko 20 odsto trenutnih kapaciteta koje već imamo“, naglasila je.

Istovremeno, većina solarnih i vetroelektrana koje su dobile podršku na aukcijama potpisala je dugoročne ugovore o prodaji električne energije sa Elektroprivredom Srbije.

"Više od 90 odsto tih elektrana ima ugovore sa EPS-om po ceni koja je niža od tržišne“, objasnila je ministarka.

Izgradnja hidroelektrane Bistrica

Jedan od najvažnijih projekata u narednom periodu jeste izgradnja Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi trebalo da omogući veći udeo obnovljive energije u elektroenergetskom sistemu.

"Bistrica je najkompleksniji projekat koji razvijamo i koji ćemo graditi u veoma bliskoj budućnosti“, naglasila je ministarka.

Kako je pojasnila, projekat je zahtevan zbog velikog broja procedura i dozvola koje je potrebno pribaviti.

"Veoma je kompleksno ishodovati sve neophodne dozvole – od lokacijskih uslova do građevinske dozvole“, rekla je.

U proces su uključene brojne institucije, od lokalnih samouprava do institucija zaduženih za zaštitu prirode i kulturnog nasleđa.

"Veliki broj učesnika mora da da svoja mišljenja na različita dokumenta“, dodala je.

Prema planu, tokom ove godine trebalo bi da počnu pripremni radovi na projektu.

"Bićemo spremni da započnemo pripremne radove, poput izgradnje pristupnih saobraćajnica ili izmeštanja infrastrukture“, navela je ministarka.

Građevinska dozvola za glavni objekat očekuje se do kraja godine. U realizaciji projekta značajnu ulogu ima i Japanska agencija za međunarodnu saradnju, koja već duže vreme procenjuje projekat.

"Japanski konsultanti su više puta dolazili u Srbiju i postavili na stotine pitanja kako bi analizirali razvoj projekta“, rekla je ministarka.

Početak radova mogao bi da usledi već 2027. godine, ukoliko finansiranje bude odobreno. "Očekujemo da početkom 2027. budemo spremni za početak radova“, naglasila je.

Kritike na račun EPS-a

Ministarka je govorila i o kritikama na račun poslovanja Elektroprivrede Srbije.

"Moramo da imamo više proizvodnje u državnim kapacitetima jer proizvodnja električne energije najviše košta“, rekla je.

Podsetila je da je u poslednjih godinu i po dana EPS povećao svoje kapacitete za 426 megavata, što se kako kaže, nije  desilo još od 1991. godine.

Prošlu godinu dodatno je otežala izuzetno loša hidrologija jer je prethodna godina bila najsušnija u poslednjih 31 godinu, rekla je ministarka.

Zbog toga su hidroelektrane proizvodile znatno manje električne energije nego ranije.

"Radile su skoro 30 odsto slabije nego 2023. godine“, objasnila je.

Obaveze prema EU

Srbija se, međutim, suočava i sa obavezama prema Evropskoj uniji kada je reč o smanjenju emisija ugljen-dioksida.

"Imamo problem takozvanog karbon taksa – poreza na emisije ugljen-dioksida“, rekla je ministarka.

Najveći emiter je upravo Elektroprivreda Srbije zbog oslanjanja na termoelektrane na ugalj.

"Naše termoelektrane su i dalje veoma važne jer obezbeđuju baznu energiju“, naglasila je Dubravka Đedović Handanović i dodala da obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca ne mogu sami da obezbede stabilnost sistema.

"Baznu energiju možemo da zamenimo kroz gasne ili nuklearne elektrane“, rekla je ministarka.

Srbija i razvoj nuklearnog programa

Zbog toga Srbija razmatra i razvoj nuklearnog programa.

"Mi očekujemo da do 2035. godine započne izgradnja prve nuklearne elektrane“, najavila je ministarka Đedović Handanović..

U pripremi tog projekta država sarađuje sa francuskom kompanijom EDF, jednom od najvećih elektroenergetskih kompanija u Evropi.

"Francuska elektroprivreda može da nam pomogne svojim iskustvom i znanjem“, rekla je ministarka.

Pored proizvodnje električne energije, planirana su velika ulaganja u gasnu infrastrukturu i gasifikaciju zemlje.

U planu je izgradnja novih gasovoda koji bi povezali više regiona Srbije.

"Moramo da izgradimo oko hiljadu kilometara novih gasovoda“, naglasila je.

Gasifikacija bi trebalo da obuhvati delove istočne i zapadne Srbije, uključujući gradove poput Paraćina, Negotina i Zlatibora.

Proširenje Banatskog dvora

Istovremeno, radi se na proširenju skladišta gasa Banatski dvor.

"Očekujem da u narednih godinu dana najveći deo radova bude završen“, rekla je ministarka.

Kapacitet skladišta trebalo bi da bude povećan na oko 750 miliona kubnih metara gasa. Država planira i izgradnju novog skladišta gasa Tilva, čime bi ukupni kapaciteti značajno porasli.

Pored gasa, važan projekat predstavlja i novi naftovod između Srbije i Mađarske. Ovaj projekat treba da smanji zavisnost od jednog pravca snabdevanja naftom.

"Naftovod na našoj teritoriji prostiraće se od Novog Sada do granice sa Mađarskom“, objasnila je ministarka.

Radovi bi mogli da počnu već krajem leta ili početkom jeseni ove godine.

Izazovi sa kojima se suočava NIS

Na kraju razgovora ministarka je govorila i o izazovima u vezi sa kompanijom Naftna industrija Srbije.

"Radimo svakodnevno na pronalaženju održivog rešenja“, naglasila je ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, pregovori uključuju više međunarodnih aktera, među kojima su i kompanije poput MOL Group i ADNOK.

Uprkos globalnim energetskim turbulencijama, država poručuje da će prioritet ostati stabilno snabdevanje energentima i zaštita građana.

"Naš cilj je da budemo spremni za svaki scenario i da zaštitimo građane od nestašica“, zaključila je ministarka.