Predstavljena Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije

Razvoj koji će sve više počivati na data centrima, veštačkoj inteligenciji, elektrifikaciji industrije i saobraćaja, znači i veće energetske potrebe, pre svega za čistom energijom, koja bi obezbeđivala i stabilnost elektroenergetskog sistema. Ove potrebe teško je moguće zadovoljiti bez nuklearne energije, a studijom se procenjuju uslovi potrebni za razvoj programa nuklearne energije u Srbiji, rečeno je na predstavljanju studije.

„Najvažnije što studija donosi jeste prva mapa puta Srbije ka nuklearnoj energiji. Ona je usklađena sa pristupom Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE), koja ukazuje šta se mora uraditi i izgraditi kao preduslov za razvoj nuklearnog programa. Pružen je i komparativni pregled tehnoloških opcija, kako za konvencionalne, tako i za male modularne nuklearne elektrane, bez preranog zatvaranja vrata bilo kom pojedinačnom putu. Analiza elektroenergetskog sistema ukazuje da bi nuklearna energija značajno doprinela stabilnosti sistema i smanjenju zavisnosti od uvoza, kao i dekarbonizaciji. Čista energija i sigurno snabdevanje potrebni su za energetsku sigurnost Srbije u narednim decenijama, a to je teško postići bez nuklearne energije“, rekao je Miroslav Popović, posebni savetnik ministra rudarstva i energetike za nuklearnu energiju.

Antoan Gelfi, rukovodilac za razvoj poslovanja u EDF-u, rekao je da je opšti zaključak studije jasan i da nuklearna energija može biti strateška opcija za Srbiju. „EDF je pružio jasnu mapu puta za nuklearni program i strateške uvide za potencijalni novi nuklearni program Srbije i spremni smo da nastavimo saradnju sa Srbijom u narednoj fazi“, naveo je Gelfi.

Aktivnosti neophodne za uspostavljanje infrastrukture nuklearnog energetskog programa, u skladu sa smernicama MAAE, raspoređene su u tri faze, sa ukupno 19 infrastrukturnih pitanja. Faza 1 podrazumeva ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije pre donošenja odluke o pokretanju Programa nuklearne energije. Faza 2 podrazumeva donošenje odluke o razvoju Programa nuklearne energije koji uključuje aktivnosti vezane za izbor tipa nuklearnog reaktora, ugovaranje i izgradnju nuklearnog postrojenja. Izgradnja se odvija u Fazi 3 i završava se kad se nuklearno postrojenje sinhronizuje sa električnom mrežom.

Do sredine 2027, trebalo bi da bude završena izrada svih studija potrebnih za donošenje informisane odluke Vlade o realizaciji nuklearnog programa. Nakon toga, težište će biti na jačanju institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta, sa ciljem da do 2032. Srbija bude spremna za izbor tehnologije i ulazak u proces ugovaranja izgradnje, kako bi oko 2040. godine nuklearna elektrana mogla da se nađe na mreži.

U fazi 1 glavne teme su razvoj zakonodavnog okvira i analiza regulatorne spremnosti i infrastrukture nuklearne sigurnosti, razvoj ljudskih resursa, analiza troškova i potencijalnih izvora finansiranja i strategije javnih nabavki za nuklearni program, sagledavanje postojećih i potrebnih industrijskih kapaciteta za izgradnju i rad nuklearne elektrane i uspostavljanje lanca snabdevanja, gde će važnu ulogu imati domaća industrija. Posebno važna oblast delovanja u ovoj fazi nuklearnog programa biće uključivanje svih zainteresovanih strana i uspostavljanje podrške javnosti za nuklearni program.  U okviru faze 1 takođe će se razmatrati industrijski kapaciteti za proizvodnju različitih vrsta opreme za nuklearnu elektranu i učešća domaćih kompanija u izgradnji postrojenja, a biće predložena i strategija daljeg razvoja industrijskih kapaciteta u Srbiji.

Razvojem nuklearnog programa u fazi 1 i fazi 2 upravljaće Grupa za pripremu i primenu Programa nuklearne energije, kao unutrašnja jedinica u okviru Ministarstva i Međuresorna ekspertska radne grupa. Obe grupe zajedno će činiti Nacionalno telo za sprovođenje Programa nuklearne energije, koje će vršiti ulogu organizacije za implementaciju nuklearnog programa (NEPIO - Nuclear Energy Programme Implementing Organization).

U razgovoru istaknuto je da će srpski inženjeri, fizičari, tehničari, pravnici, sa fakulteta i instituta, biti glavni oslonac u razvoju nuklearnog programa, uz kontinuirano ulaganje u razvoj i usavršavanje kadrova. Polazna osnova za institucionalizovanu saradnju različitih aktera u razvoju nuklearnog programa obezbeđena je Memorandumom o razumevanju u oblasti razvoja primene nuklearne energije u Republici Srbiji, potpisanim u julu 2024, koji je pored relevantnih državnih institucija obuhvatio i više od 20 fakulteta, instituta i elektroenergetskih kompanija.

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, u novembru 2024, stavljen je van snage Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, čime je ukinut moratorijum koji je trajao više od 30 godina. Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (INEKP) do 2030. sa projekcijama do 2050. godine, kroz jedan od scenarija, nuklearna energija uvedena je u energetski miks, gde se razmatra uvođenje nuklearnih elektrana ukupnog kapaciteta do 1.000 MW nakon 2040.

Studiju su predstavnicima medija, pored predstavnika EDF-a, prezentovali dr Miroslav Popović, rukovodilac ekspertske radne grupe i posebni savetnik ministra rudarstva i energetike za nuklearnu energiju, mr Radoš Popadić, v.d. pomoćnika ministra rudarstva i energetike za elektroenergetiku, dr Milutin Jevremović, stručno-tehnički saradnik  Laboratorije za radioizotope, Instituta za nuklearne nauke Vinča, dr Koviljka Stanković, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednica Srpskog nuklearnog društva, Miloš Stanković, oficir atomsko-biološko hemijske službe Vojske Srbije, dr Vladan Ristić, rukovodilac sektora za planiranje razvoja prenosnog sistema „Elektromreže Srbije“ i Zoran Drače, nezavisni konsultant.