Reagovanje

Upravo ova vlast je, odnosno Narodna skupština Republike Srbije, po prvi put u istoriji zemlje, usvojila Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije što predstavlja krovni dokument javne politike u oblasti geologije i rudarstva, kojim se utvrđuju dugoročni pravci odgovornog, održivog i kontrolisanog upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima. Javna rasprava trajala je i duže od zakonskog roka, upravo kako bi svi zainteresovani bili uključeni.

Dakle, cilj Strategije nije promocija pojedinačnih projekata ili interesa bilo koje kompanije, već uspostavljanje jasnijeg institucionalnog, strateškog i regulatornog okvira za upravljanje resursima u javnom interesu, uz poseban fokus na zaštitu životne sredine, prostorno planiranje, bezbednost, transparentnost i jačanje uloge države.

Izrada Strategije i prateće Strateške procene uticaja na životnu sredinu vođena je u potpuno transparentnom i inkluzivnom postupku, uz učešće nadležnih institucija, stručne javnosti, akademske zajednice, privrednih subjekata, organizacija civilnog društva i zainteresovane javnosti. Tokom postupka sprovedene su konsultacije, javni uvid i javna rasprava, a sva zainteresovana lica imala su mogućnost da dostave primedbe, predloge i sugestije u skladu sa propisima koji uređuju planski sistem, stratešku procenu uticaja na životnu sredinu i učešće javnosti. Učešće privrednih subjekata imalo je isključivo konsultativni karakter, kroz dostavljanje podataka, komentara, mišljenja i praktičnih iskustava iz primene propisa i poslovanja u sektoru.

Kada je reč o lokalitetu „Čukaru Peki”, važno je ukazati da ovaj projekat nije bio deo imovine nekadašnjeg RTB Bor koja je bila predmet strateškog partnerstva Republike Srbije i kompanije Zijin. Reč je o posebnom projektu geoloških istraživanja, koji je razvijan godinama pre dolaska kompanije Ziđin u Srbiju. Detaljna geološka istraživanja na ovom lokalitetu započeta su još 2005. godine, od strane stranih kompanija koje su poslovale preko privrednih društava registrovanih u Republici Srbiji. To znači da je projekat „Čukaru Peki” nastao i razvijan mnogo pre 2019. godine, uključujući i period vlasti u kojoj su pojedini predstavnici današnje stranke SRCE imali aktivno političko i institucionalno učešće.

Podaci o geološkom, mineraloškom i rudnom sastavu ležišta nastaju kao rezultat sprovedenih geoloških istraživanja i sadržani su u geološkoj dokumentaciji koju izrađuju nosioci istraživanja u skladu sa zakonom. Takvi podaci nisu „dodeljeni” kompaniji Zijin od strane države kao privilegovana informacija, već su bili deo projektne i korporativne dokumentacije prethodnih nosilaca prava, u koju je Ziđin ušao kroz preuzimanje vlasničkih udela.

Kompanija Ziđin je u projekat „Čukaru Peki” ušla 2019. godine kroz preuzimanje kompanije Nevsun Resources, koja je bila osnivač, odnosno vlasnik privrednog društva Rakita Exploration d.o.o. Bor, nosioca prava u vezi sa ovim projektom, kao i kroz kasnije poslovne transakcije između privrednih subjekata. Stoga je netačno predstavljati da je Republika Srbija posebnim ugovorom prenela ovaj rudnik u stoprocentno vlasništvo kineske kompanije.

Za razliku od nekadašnjeg RTB Bor, gde je Republika Srbija zadržala vlasnički udeo u privrednom društvu Serbia Zijin Copper d.o.o. Bor, projekat „Čukaru Peki” je zaseban projekat, sa drugačijom vlasničkom i pravnom istorijom, koji nije bio deo imovine RTB Bor obuhvaćene strateškim partnerstvom.

Rudnik „Čukaru Peki” danas predstavlja moderan i visokotehnološki razvijen rudarski kompleks, čiji rad ima značajan društveni i ekonomski uticaj na Grad Bor, istočnu Srbiju i privredu Republike Srbije. U okviru ovog projekta otvoreno je više od hiljadu radnih mesta, uz dodatne efekte kroz angažovanje domaćih privrednih subjekata, plaćanje poreza i naknada, investiciona ulaganja, izvoz i doprinos industrijskoj proizvodnji Republike Srbije.

Republika Srbija, kao odgovorna država, vodi računa da se sve aktivnosti u oblasti geoloških istraživanja i rudarstva sprovode isključivo u skladu sa zakonom, izdatim odobrenjima, tehničkom dokumentacijom, kao i uslovima i propisanim merama nadležnih organa. Važećom zakonskom regulativom definisan je strog skup postupaka i uslova koje je neophodno ispuniti pre eventualnog otvaranja rudnika, pri čemu odobrenje za geološka istraživanja samo po sebi ne znači i pravo na eksploataciju mineralnih sirovina.

I još nekoliko stručnih pojašnjenja.

Eksploatacija mineralnih sirovina predstavlja poseban i znatno složeniji postupak, koji je moguć tek nakon sprovedenih geoloških istraživanja, izrade i verifikacije elaborata o resursima i rezervama, pribavljanja propisanih odobrenja, izrade rudarske tehničke dokumentacije, rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, usklađenosti sa prostornoplanskom dokumentacijom, kao i sprovođenja postupaka u oblasti vodnih uslova i zaštite životne sredine.

Zbog toga je netačno sugerisati da eventualni stepen tajnosti Bilansa ima bilo kakvu ulogu u dodeli istražnih ili eksploatacionih prava. Ta prava se ne stiču na osnovu tajnih ili privilegovanih podataka, već isključivo u zakonom propisanim postupcima i pod uslovima koji jednako važe za sve podnosioce zahteva.

Radi preciznijeg pojašnjenja primene propisa u oblasti geologije i rudarstva, a u vezi sa izradom Bilansa resursa i rezervi mineralnih sirovina, Bilansa resursa i rezervi podzemnih voda i Bilansa geotermalnih resursa u Republici Srbiji, Ministarstvo rudarstva i energetike ukazuje da Geološki zavod Srbije navedene bilanse izrađuje na osnovu utvrđenog stanja resursa i rezervi, evidentiranog rešenjima Ministarstva, kao i na osnovu podataka o ostvarenoj eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno proizvodnji u prethodnoj kalendarskoj godini.

Bilans je, dakle, stručni i evidencioni dokument koji prikazuje stanje već utvrđenih resursa i rezervi, na osnovu verifikovane geološke dokumentacije i raspoloživih podataka iz nadležnosti Ministarstva. On nije pravni osnov za sticanje prava na geološka istraživanja, niti za sticanje prava na eksploataciju mineralnih sirovina.

Pravo na geološka istraživanja stiče se isključivo u zakonom propisanom upravnom postupku, na osnovu zahteva i dokumentacije koju podnosilac dostavlja u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima. To, između ostalog, podrazumeva projekat geoloških istraživanja i uslove nadležnih institucija, uključujući nadležni zavod za zaštitu prirode i zavod za zaštitu spomenika kulture.