Đedović Handanović: Infrastrukturno povezivanje i novi kapaciteti ključni za energetsku sigurnost regiona

„Energetski sektor naročito je podložan geopolitičkim uticajima, što je vidljivo od početka rata u Ukrajini, ali i tokom sukoba na Bliskom istoku. Potrebno je da i pojedinačno i kolektivno, kao region, jačamo našu poziciju boljim energetskim povezivanjem, diversifikacijom ruta snabdevanja i izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta. Energetski sistemi u regionu građeni su pre 30,40 i 50 godina i potrebna su velika nova ulaganja, koja su važna i za dekarbonizaciju i za sigurnost snabdevanja naših građana“, rekla je ministarka.

Podsetila je da je Srbija napravila veliki iskorak u prethodne četiri godine dodavanjem 426 megavata novih kapaciteta u sistemu EPS-a, što se nije desilo od 90-ih godina. „Zahvaljujući podsticaju privatnim investicijama kapaciteti obnovljivih izvora povećani u istom periodu su tri puta, sa oko 400 megavata na oko 1.200 megavata. Proizvedenu energiju preuzima naša elektroprivreda i koristi se pre svega za potrebe naše privrede i građana“, navela je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, planom Srbija 2035 planirano je ukupno 14,4 milijardi evra ulaganja u energetski sektor, što će pozitivno uticati na energetsku sigurnost i diverzifikaciju snabdevanja Srbije, Zapadnog Balkana, ali i u Centralne i Istočne Evrope. „Najveće investicije predviđene sa u proizvodne kapacitete, oko 6,5 milijardi evra, oko 2,4 milijarde evra planirano je za prenosni i distributivni sistem, a oko 1,2 milijarde evra za gasni sektor. Planiramo da povećamo prekogranične kapacitete na prenosnoj mreži sa oko 4.000 megavata na više od 6.000 megavata, kroz bolje povezivanje sa BIH, Crnom Gorom, Bugarskom, Mađarskom. Transbalkanski koridor, kao projekat koji će na prenosnoj mreži povezati Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i dalje ka Italiji, u završnoj fazi je i očekujemo da će biti završen u naredne dve do dve i po godine“, rekla je ministarka.

Dodala je da je važno da je otpočeo dijalog između Srbije, Republike Srpske i Federacije BIH o korišćenju hidropotencijala reke Drine kroz zajedničke projekte. „Već imamo saradnju sa RS i zajedničko preduzeće naših elektroprivreda za hidroelektrane na Gornjoj Drini i verujem da na osnovu tog primera možemo razgovarati o saradnji i projektima na Srednjoj Drini“, navela je ona.

Govoreći o projektu RHE Đerdap 3, koji je značajan u regionalnim okvirima, Đedović Handanović je rekla da je nedavno raspisan javni poziv na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnji između Srbije i SAD u oblasti energetike, i da je prošle nedelje istekao rok zainteresovanim kompanijama iz SAD za dostavljanje pisma o zainteresovanosti.

Naglasila je i da je Srbija prethodnih godina ojačala svoju poziciju u snabdevanju gasom izgradnjom Balkanskog toka, preko kojeg se snabdeva ne samo Srbija, već i zemlje centralne Evrope, a potom i završetkom gasne interkonekcije sa Bugarskom u 2023, preko koje Srbija dobija gas iz Azerbejdžana.

„Nastavićemo da ulažemo u interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom i da jačamo našu unutrašnju gasnu mrežu jer je Srbija, po svom središnjem položaju u regionu, čvorište za tranzit gasa sa juga ka severu, kao i na pravcu istok-zapad. Posebno nam je važna saradnja sa Svetskom bankom, koja će biti fokusirana na jačanje unutrašnje gasne mreže i nova gasna skladišta“, rekla je Đedović Handanović.

Na panelu su učestvovali i Vedran Lakić, ministar energije, rudarstva i industrije Federacije Bosne i Hercegovine, Petar Đokić, ministar industrije, rudarstva i energije Republike Srpske, Vedran Špehar, državni sekretar Ministarstva gospodarstva Republike Hrvatske, Matija Medojević, državni sekretar Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore, Džošua Volc, posebni izaslanik Ministarstva energetike SAD i Karel Lizerot, prvi savetnik i šef Odseka za dobro upravljanje Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini.