Đedović Handanović za RTS: Najniža proizvodnja na Đerdapu od kad je pušten u rad, neophodna racionalna potrošnja struje

Tropske vreline ugrožavaju snabdevanje strujom u čitavoj Evropi, najteže u Mađarskoj i Rumuniji, koje zbog manjka vode iz Dunava za hlađenje reaktora moraju da gase nuklearke. I Srbija u hidroelektrani Đerdap smanjuje proizvodnju.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je za RTS da situacija ostaje izazovna kada je vodostaj Dunava u pitanju, navodeći da je tokom celog maja, juna i jula zabeležena najniža proizvodnja na Đerdapu otkako je ova hidroelektrana puštena u rad.

"Đerdap jedan je na 20 odsto proizvodnje, Đerdap dva na 30. Dotoci su najniži, odnosno 1.500 kubika u sekundi", navela je Đedović Handanović.

Dodala je da su dotoci bili na tom nivou poslednji put 2003, a pre toga 1985. godine.

"To sve govori o jednoj vanrednoj situaciji koja apsolutno mora da se prati i da ostanu svi zaposleni u energetskom sektoru posvećeni da prebrodimo ovaj izazovan sušan period, ali i velike vrućine", ocenila je ministarka.

Sa druge strane, situacija na hidroelektranama na Drini je nešto bolja – dotoci su ispod proseka, ali iznad biološkog minimuma.

Đedović Handanović je naglasila koliko je bilo važno što je završena rehabilitacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta na proleće ove godine, što omogućava pumpanje vode u trenucima kada su cene niske, odnosno u sunčanim časovima, a korišćenje proizvedene energije u jutarnjim i večernjim satima kada je potrošnja najveća.

Akumulacije su, kako je rekla, na sedamdeset i pet posto, što je zadovoljavajuće, a tako visok nivo će se zadržati za nepredviđene situacije.

Neophodno hlađenje Termoelektrane Kostolac 

Situacija u termoelektrani Kostolac je stabilna, ali je, kako je objasnila ministarka, neophodna određena visina Dunava da bi se termoelektrane hladile na zadovoljavajućem nivou, pa su snage određenih blokova morale da se spuste za trećinu u prethodnom periodu.

Kada je reč o Tentu, voda za hlađenje iz Save nije problem i ne ugrožava proizvodnju. Izazov predstavlja kvalitet uglja, koji nije zadovoljavajući, što utiče na količinu proizvedene električne energije, ali se to prevazilazi uvozom uglja veće kalorijske vrednosti.

"Uglja na deponijama ima dovoljno i one se pune svakim danom, milion i osamsto dvadeset hiljada tona u ovom momentu, cilj je da pređu i dva miliona tona pre početka zimske sezone, da bi upravo imali dodatnu sigurnost za periode koji su izazovni", navela je ministarka.

Apel na racionalnu potrošnju

Đedović Handanović je ukazala da je situacija u regionu veoma izazovna upravo zbog neophodne visine vodostaja Dunava za hlađenje nuklearnih elektrana.

Prema njenim rečima, nuklearna elektrana Pakš u Mađarskoj je već smanjena na pedeset posto proizvodnje i verovatno će morati da bude isključena, u Rumuniji jedan reaktor ne radi, a drugi radi sa smanjenom snagom, dok će u Bugarskoj, ukoliko se ovakva situacija nastavi, verovatno morati da isključe bar dve jedinice.

"To sve stvara pritisak, pre svega na dostupnu količinu električne energije, a onda i na cene električne energije", objasnila je ministarka.

Tropski talas je u Srbiji doveo i do velike potrošnje, koja dostiže 100 do 105 gigavat-sati dnevno, dok se zimi troši oko 110 ili 115 gigavat-sati u momentima najhladnije zime i najveće potrošnje.

"Apelujem na građane da se racionalno ponašaju, da racionalno koriste električnu energiju i da jednostavno svi pokušamo da doprinesemo da prevaziđemo ovaj sušni tropski period što je lakše moguće", poručila je Đedović Handanović.

Dodala je da je najbitnije nabaviti energiju, odnosno dodatne količine uglja i mazuta, ali i nedostajuće količine električne energije, unapred i po predvidivim cenama.

O NIS-u i rafineriji u Pančevu

Ministarka se osvrnula i na situaciju sa NIS-om, ocenivši da je reč o teškom pitanju koje je donelo velike muke i glavobolje u prethodnih osamnaest meseci.

Dodatno produženje licence od mesec dana jeste olakšavajuća okolnost, jer će NIS moći da kupi dodatni tanker sirove nafte i dopremi barem sto četrdeset hiljada tona sirove nafte do rafinerije u Pančevu tokom avgusta, što omogućava da rafinerija radi u proseku jedanaest hiljada tona dnevno, odnosno trista trideset hiljada tona mesečno.

"Oslanjamo se velikom merom za zadovoljenje potrošnje i potražnje upravo iz rafinerije u Pančevu, jer je uvoz takođe otežan zbog niskog vodostaja Dunava", navela je ministarka, dodajući da barže ne mogu da prođu uobičajenim tempom i kapacitetom, pa je i uvoz naftnih derivata smanjen.

Dugoročno rešenje, međutim, ostaje izazov i zavisi od završetka pregovora između ruskih vlasnika NIS-a i mađarskog Mola. Đedović Handanović je podsetila da je predsednik Vučić najavio razgovore sa predsednikom Putinom i mađarskim premijerom.

"Mi želimo i uradili smo sve, pre svega da zaštitimo naše interese i da omogućimo da do dogovora dođe. Da li će do njega doći, ostaje da vidimo. Za nas je jedino prihvatljivo održivo i dugoročno rešenje", istakla je ministarka.

Rezerve naftnih derivata na visokom nivou

Iako je uvoz određene količine naftnih derivata, oko četrnaest hiljada tona, otežan, pa se koriste železnički vagoni i kompozicije, ministarka kaže da su zalihe dobre i da su rezerve na visokom nivou.

"Kada pričamo o dizelu, to je nekih petsto šezdeset i pet hiljada tona, što je dovoljno za preko devedeset dana prosečne letnje potrošnje, benzina oko sto dvadeset osam hiljada tona, takođe blizu devedeset dana prosečne potrošnje, kerozina preko četrdeset hiljada tona, što je negde dovoljno za oko dva meseca", navela je Đedović Handanović.

Zahvaljujući visokom nivou rezervi, kako je podsetila, prošle godine je prevaziđen izazovan period kada gotovo sto dana nije bilo dotoka sirove nafte, a snabdevanje je ostalo stabilno.

Ministarka je navela da su, radi zaštite građana od naglog skoka cena, još prilikom konflikta na Bliskom istoku uvedene mere poput smanjenja akciza od dvadeset posto, ograničenja cena i zabrane izvoza derivata. Prošle nedelje je, zbog smanjenog uvoza, određena količina derivata puštena iz operativnih rezervi kompanija, kako bi državne strateške rezerve ostale sačuvane.

"Samo naše državne rezerve, ja kada sam došla na čelo ministarstva, bile su oko dvadeset sedam, dvadeset osam dana prosečne potrošnje. Danas su pedeset osam dana", istakla je ministarka, navodeći da nastavljaju da rade na završetku novih skladišta u državnoj svojini.

Podsetila je i da je nafta i dalje oko devedeset dolara po barelu, da je Rusija zabranila izvoz naftnih derivata iz svoje zemlje, kao i da je Turska kupila milion tona dizela na Mediteranu, što sve stvara pritisak na dostupnost proizvoda i na cene.

Na kraju razgovora, ministarka se zahvalila građanima i svim zaposlenima u rudarskom sektoru koji po velikim vrućinama rade i proizvode ugalj, navodeći da je proizvodnja u julu bila iznad plana i u Kolubari i u Kostolcu.

"Mi ćemo omogućiti da rudarska nova oprema stigne što brže do kopova i jedan bager će ući u proizvodnju, već se očekuje sledeće nedelje, tako da svi zaposleni u energetskom sektoru apsolutno zahtevamo da opreznost bude na najvišem mogućem nivou", zaključila je Đedović Handanović.