U proteklih godinu dana tokom svakog meseca milion domaćinstava smanjilo potrošnju električne energije

„Decenijama smo imali veoma niske cene električne energije i gasa i kao da smo zaboravili da vodimo računa o potrošnji energije i energenata. Građani su pokazali da razumeju ozbiljnost energetske krize, odazvali su se pozivu države za štednju energije i sami su dali značajan doprinos da prođemo lakše kroz prošlu zimu. Između 36 i 45 odsto kupaca mesečno je ostvarilo popust na računu za električnu energiju koji je u zavisnosti od količine ušteđene energije iznosio od 15 do 30 odsto“, rekla je ona na forumu Večernjih novosti pod nazivom „Naša održiva zajednica".

Ministarka je istakla da je država podržala građane subvencijama koje omogućavaju ne samo uštede već i manju potrošnju energije unapređenjem energetske efikasnosti u domaćinstvima.

„To je dalo rezultat, na prethodnim javnim pozivima je oko 20.000 domaćinstava imalo priliku da sprovede neku od mera energetske efikasnosti. Na aktuelnom javnom pozivu učestvuje 131 lokalna samouprava u kojoj će domaćinstva sanirati svoje objekte, a ukupno oko 50.000 domaćinstava u narednih nekoliko godina. Za ovaj program obezbedili smo 50 miliona dolara u saradnji sa Svetskom bankom“, rekla je ona.

Ministarka je dodala da se značajna pažnja posvećuje energetskom saniranju javnih objekata koji su veliki potrošači energije. „Moramo da nastavimo da ulažemo u sanaciju škola, vrtića, domova zdravlja i kulture, biblioteka, opštinskih i drugih javnih objekata koji su veliki potrošači energije. U ovoj godini obezbedili smo 400 miliona dinara za te namene kako bismo ostvarili značajne uštede energije“, rekla je ona.

Đedović Handanović je istakla da ulaganja u energetiku moraju da budu prioritet u narednih 20 godina.

„Imamo tri cilja, prvi je energetska nezavisnost, zatim da obezbedimo najnižu cenu za građane i privredu i treći da imamo sigurnost snabdevanja i rada našeg energetskog sistema. Energetika je resor koji traži dugoročna planiranja i potrebno je dosta vremena kako bi se video rezultat. Usvojili smo plan investicija u energetsku infrastrukturu u narednih 10 godina koji predviđa investicije od 15 milijardi evra, najpre u obnovljive izvore energije, distributivnu i prenosnu mrežu, reverzibilne hidroelektrane“, rekla je ona.

Upitana šta bi potencijalna eksploatacija litijuma donela Srbiji, Đedović Handanović je rekla da treba da razmotrimo na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojim raspolažemo u smislu zatvaranja lanca vrednosti koji bi podrazumevao fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila.

„Nove decenije razvoja i novi industrijski poredak su pred celim svetom u kojem će biti neophodno oslanjanje na određene kritične mineralne sirovine. Evropska komisija je procenila da će EU tržište litijumskih baterija vredeti 250 milijardi evra već 2025. godine, a proizvođači automobila i baterija su globalno najavili 1.200 milijardi dolara investicija u elektrifikaciju do 2030. godine. Srbija je izuzetno bogata mineralnim resursima koji se nalaze i na listi kritičnih mineralnih sirovina EU. Projekat „Jadar“ smo zaustavili pre nego što smo imali priliku da vidimo rezultate Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Trebalo bi da razmotrimo na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojim raspolažemo u smislu zatvaranja lanca vrednosti koji bi značio fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila“, rekla je ona.