Đedović Handanović na Univerzitetu Bokoni- Rast tražnje za energijom zahteva nove proizvodne kapacitete

„Energetsku tranziciju ne možemo posmatrati odvojeno od energetske bezbednosti i ekonomskog razvoja. Kada bismo zarad viših ciljeva odjednom ugasili sve termoelektrane, suočili bismo se s krizom velikih razmera – milioni ljudi ostali bi bez električne i toplotne energije dok bi ugrozili osnovne funkcije privrede, zdravstva, obrazovanja i svakodnevnog života građana. Zbog toga Srbija ima ambiciozan i realan dugoročan plan za dekarbonizaciju energetskog sektora do 2050. godine za koji nam je potrebna bazna energija, i važno je što smo ukidanjem moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana prošle godine otvorili mogućnost da razmatramo i nuklearnu energiju u budućnosti u našem energetskom miksu”, rekla je ona tokom međunarodne konferencije u Milanu.

Đedović Handanović je učestvujući na panelu „Od tranzicije do transformacije: Budućnost globalne energetike” sa Rafaelom Marianom Grosijem, generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) govorila o rastućim potrebama za električnom energijom u svetu.

„Veliki deo mladih danas koristi alate veštačke inteligencije u svakodnevnom životu, a korišćenje tih alata zahteva velike količine električne energije. Data centri su potrošili oko 1,5% električne energije na svetskom nivou i očekuje se da se ovi zahtevi udvostručite do 2030. godine. Naš data centar u Kragujevcu je najveći na Zapadnom Balkanu i zahteva oko 0,35% ukupne potrošnje električne energije u Srbiji, a uskoro ćemo imati i najveći superkompjuter u Jugoistočnoj Evropi.  Moramo da razmišljamo o tome iz kojih izvora dolazi ta energija, koliko nas košta da je proizvedemo i da li ćemo je imati dovoljno ukoliko ne budemo ubrzano gradili nove kapacitete, posebno ako želimo da nam postrojenja i privreda rade na čistu energiju", navela je ministarka.

Ministarka je naglasila da su predviđena ulaganja u razvoj energetskog sektora u Srbiji oko 15 milijardi evra u narednih 10 do 15 godina kako bi energetski sektor mogao nesmetano da nastavi da isporučuje električnu energiju za građane, privredu i podržava dalji ekonomski razvoj. Istakla je da Srbija ima osam intekonekcija na prenosnom sistemu i da će nastaviti sa ulaganjima i izgradnjom energetskih koridora.

„Uz proizvodne kapacitete za stabilnost napajanja biće nam potrebna jača prenosna mreža i mi se povezujemo i jačamo prenosne kapacitete sa susednim zemljama Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom i Crnom Gorom", rekla je ona.

Tokom posete Univerzitetu Bokoni Đedović Handanović se sastala sa rektorom Univerziteta Frančeskom Bilarijem i Antonelom Karu, dekanom za razvoj i odnose sa alumni zajednicom s kojima je razgovarala o potencijalima za razvoj saradnje između ove obrazovne ustanove i Srbije.

„Bokoni ima neke od međunarodno najpriznatijih master programa na svetu i mogućnost da se takvi programi otvore i u našoj zemlji bi bila dobra za prilika za sve naše studente, da mogu da steknu diplomu jednog od svetski priznatih fakulteta u svojoj zemlji. To bi obogatilo izbor obrazovnih programa, a svakako je dobro da imamo više mogućnosti i da svoje master programe kod nas imaju i svetski univerziteti. Naravno poštujući sve međunarodne standarde visokoškolskog obrazovanja“, navela je Đedović Handanović

Ministarka je naglasila je Srbija centralna zemlja Zapadnog Balkana i da ima potencijal da postane akademski centar regiona.

„Drago mi je da sam kao nekadašnji student ovog fakulteta imala priliku da sa rektorom i rukovodstvom razgovaram o otvaranju Bokoni alumni centra u Beogradu, koji bi okupio nekadašnje studente iz našeg regiona, nudio različite sadržaje i kurseve i praktično ozvaničio već postojeću mrežu", zaključila je ministarka.